application/pdf 266090471 bytes У основи сваког пројектантског акта налазе се мотиви и вредности идејних, идеолошких, естетских, етичких, друштвених, културалних и просторних (архитектонских) ставова - механизми и процеси конкструкције одређеног „света“. Космопоиетички код и систем дизајн процеса дефинишу (и)регуларности и оквире концептуалних, репрезентацијских, структуралних, перформативних, оперативниих, сензорних, гео-политичких и био- политичких аспеката архитектонског пројектантског приступа. Њихови критеријуми ће бити од пресудног значаја за дефиницију теоријског правца и научне линије коју ће примењене архитектонске методологије и стратегије заступати и манифестовати. Основни теоријски, методолошки и стратешки оквир и оријентацију истраживања, дефинишу постдисциплинарне и интердисциплинарне теоријске позиције и трансфери. Оне подразумевају проблематизацију и реконфигурације постојећих научних и дисциплинарних система, односно њихову хибридизацију и трансформације под утицајем дисциплинарних трансфера знања, које се у склопу овог истраживања изводе кроз форму и методологију динамичког дијаграматског мета-поља информација. Отворена структура ове фигуре омогућава стратификацију и паралелну анализу различитих регистара „научног архива“ чијим дијаграмирањем и варијацијама ће бити успостављени нови микроисторијски системи савремених постдисциплинарних истраживачких поља и предмета интересовања. Микроисторије, дијаграматске динамичке операције и вишеструки паралелни историјски токови, постављени су насупрот и у интеракцију са историјским архивом, стратумом и хомогенизацијама (Фуко, Делез, Де Ланда) као механизми критичког и креативног рада са успостављеним дискурзивним пољима, формацијама и категоријама. У овом контексту, претпоставка је да постоји инхерентна веза између дијаграматичке постдисциплинарне линије (резултујућег правца мета- реконфигурације „дисциплинованих“ информација), доминантних дисциплина укључених у процес реструктурирања и размене чије границе се доводе у кризу заједно са архитектонским, механизaма и стратегија процесуирања информација у циљу решења одређеног архитектонског проблема (нелинеарног динамичког вишеструког и интегративног дизајн мишљења или design intelligence система) и записа овог механизма. Са фокусом на процес имагинације, концептуализације и конструкције одређеног „света“ (intelligence систем артикулације, контроле и дијаграмирања дизајн процеса и мета- информацијског контекста), дизајн процедуре којe прате одређену линиију пост- и интер- дисциплинарног трансфера могу се специфицирати одређеним типом записа, транскрипата, односно дијаграма. Записи представљају документе, информације, ii трагове и потврде (архитектонских) когнитивних операција, односно њихове системе и инструменте репрезентације, заснивајући се на карактеристичним конективним мрежама у различитим регистрима комуникације архитектонских идеја. Сваки од типова записа-репрезентација потврђује и указује на одређени регистар интердисциплинарности, или њихове хибридне облике, као критеријуме свог семантичког, функционалног/оперативног и естетског одређења, односно категоризације унутар дисциплине архитектуре. Запис представља и основни аналитички материјал и предмет истраживања, док сам механизам означен специфичном линијом дизајн интелигентног кода1, структуру иза његове појавности или процеса настајања. Комуникациона форма и регистар записа може разоткрити или прикривати податке и системе умрежавања, али их неоспорно садржи, услед чега је претпостављено да се њиховим истраживањем проблематизује „невидљива структура“, или код архитектонског дизајн мишљења, у намери да се објасни концептуални ток који производи теоријске парадигме и пројектантске стратегије. Кôд представља законитост записа; (логички) ред и структуру мишљења; организацију креативног, аналитичког, практичног решавања просторних проблема – специфични design intelligence систем. Резултујући нелинеарним вишеструким токовима историјских линија архитектонског развоја, дијахронијским и крос-територијалним, у својој негацији једноставне темпоралне сукцесије и историјских хомогенизација (редукционизама и генералазација), нови или савремени облици теоријских праваца у архитектури идентификовани су кроз дату тријаду - процесе мишљења (design intelligence системе и кодове), њихове документарне отиске (записе-инскрипције) и друштвено-конструисане парадигме на линијама дисциплинарних трансфера и реконфигурација њихових граница ауторитета и компетенција... Starting from the hypothesis of the inherent interdisciplinarity of architecture, simultaneously supported by Groat’s and Wang’s methodological research (Groat and Wang, 2002:vii,xi), and Carpo’s observations on correlations between architectural theory, interdisciplinarity and methodological eclecticism (Carpo, 2005:426), it has been claimed that data-management and research in/for/by design transgress established boundaries of disciplinarity and existing scientific categorizations and clustering. Transfers of knowledge among diverse scientific fields have been taken for the necessary condition of innovation and progress. Ongoing permanent reconfiguration of the subject of architectural research is extremely shaped by disciplines external to architecture, or those entering architectural historical and theoretical discourses. It can be claimed that design thinking or design intelligence functions on the meta-disciplinary level. It occupies that privileged, panoptic position beyond the established and active disciplinary systems. Dislocated from actuality and previous historical conditions, meta-level provides an environment for critical observation, transformation and reconfiguration of well-established beliefs and concepts - it provides us with a conceptual understanding of the parameters, relations, and structures we perform and support through our everyday practices, of their aims and values. As an open rhizomatic multidimensional scape, meta-information system collects and reviews all data within the research horizon. The main claim is going against their mere representation, a fixed reflection of some current development or a frozen state of affairs, towards the notion of the interactive space (a dynamic system) enabling transfers and transformations of included constructs and networking patterns. Design intelligence refers to complex cognitive and information structure (system of thinking and coding), or specific logic controlling and coordinating data, that lies behind each design research process. These specific mindsets and mechanisms of data networking define the context in which we operate while resolving different spatial and other problems within the specific architectural design tasks. It is an information and knowledge base that shapes design attitudes and positions, preceding conceptual decisions and concrete design actions. In order to make them visible, we usually use different techniques of relational graphic representation such as diagrams. Diagrams are adopted as the most abstract and the most suitable category as they can grasp multiple dimensionalities of thinking processes. Based on diagrammatic reasoning, or thinking method, the research results and theoretical “weaving” are presented as data-maps and spaces aiming to facilitate comprehension of data-connectivity vectors and patterns (connectivity patterns, H. Müller: 2014) of the extended mind (Clark and vi Chalmers: 1998), bridging internal cognitive and biological processes with the general socialcultural context and conditions. This space-information form (data-architecture, data-scape), as a parallel conceptual system, complements other spatial aspects extending perceptible and experiential reality by additional data resulting with different forms of its augmentation. The research projects “Scripts and Codes of Architectural Design Prosses“ and “Design-Data Intelligence: Microhistories and Diagrammatic Reasoning“ conducted as a theoretical and experimental support of the thesis, merge contemporary postdisciplinary architectural approaches and methodologies with architectural history and theory. They apply advanced metalevel data analysis and evaluation to provide and represent historical data-arrangements and mobilities conducting diagrammatically thinking processes and logical inferences. This approach defines positions (specific places of historical facts or fictions) and their paths/lines of movement and connectivity implying their impact and functional application in the present moment or anticipating future configurations as coupled systems... Архитектура и урбанизам - Архитектура / Architecture and Urbanism - Architecture Datum odbrane: 13.07.2017. Записи архитектонског дизајн процеса: дисциплинарне границе и трансфери : докторска дисертација Ćirić, Dragana Text http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode Mako, Vladimir Lojanica, Vladimir Bojanić, Petar 2017-10-18T10:37:03.945Z OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arhitektura OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Arhitektura постдисциплинарност, дисциплинарни границе и креативне транс гресије, ( архитектонски ) запис / код / транскрипт / дијаграм , дијаграматичко мишљење (дијаграмирање), вишеструко и интегративно архитектон ско мишљење и архитектонски дизајн процес, design intelligence ( code and strategy) , микроисторије , нелинеарни динамички механизми мишљења ostdisciplinarity, disciplinary transfers, borders and crea tive transgression, scripts, codes, diagrams, diagrammatic reasoning, design intelligence , data intelligence , design process, microhistories srp https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:16508 cobiss:49204495 thesis:5297