o:12617 Владимир Вујић као књижевник критичар и полемичар у контексту књижевних процеса између два светска рата докторска дисертација Vladimir Vujić as writer, critic and polemist in the context of literature processes between two world wars : doctoral dissertation Владимир Вуич посатель, литературный критик и полемист в контексте литературных процессов между двумя мировыми войнами sr Владимир Вујић (Београд, 1886 – Рио де Жанеиро, 1951), коаутор виталистичко-прагматистичког манифеста Нови хуманизам (са Првошем Сланкаменцем) и аутор Спутане и ослобођене мисли, био је српски филозофски писац, преводилац и књижевни критичар. Ученик Михаила Петровића – Аласа у области математике и Божидара Кнежевића у области филозофије, Вујић је еволуирао од следбеника идеја Анрија Бергсона и Виљема Џејмса, преко прихватања историософије Освалда Шпенглера, до усвајања хришћанске мисли и идеологије „светосавља“, као, по Николају Велимировићу, „православља српског стила и искуства“. Дуго је стајао на позицијама јужнословенског месијанизма, верујући у Шпенглерову идеју о близини „пропасти Запада“ и миленијуму који ће донети тријумф „хришћанства Достојевског“. Био је изразити критичар европоцентризма као својеврсног западног империјализма у култури, залажући се за право јужнословенских народа, међу којима су и Срби, на сопствени духовни развој. Припадао је мислиоцима неохуманистичког правца (Владимир Дворниковић, Ксенија Атанасијевић, Милош Н. Ђурић, итд.), који су, на свој начин, усвојили и прерадили идеје европске „философије живота“... Vladimir Vujić (1886, Belgrade – 1951, Rio de Janeiro), co-author (with Prvoš Slankamenac) of the vitalist and pragmatist manifesto “Novi humanizam” (“New Humanism”) and author of “Sputana i oslobođena misao” (“Thought Held Captive and Liberated”), was the Serbian philosophical writer, translator and literary critic. Taught mathematics by Mihailo Petrović – Alas and philosophy by Božidar Knežević, Vujić evolved from adhering to the ideas of Henri Bergson and William James, through acceptance of Oswald Spengler's historiography, to embracing the Christian thought and ideology of “Saint-Savaism” as, according to Nikolaj Velimirović, “the Orthodoxy of Serbian style and experience”. For a long time, he held the view of South Slavic messianism, believing in Spengler’s idea of the near “decline of the West” and the millennium ensuing from the triumph of the “Christianity of Dostoevsky”. He was a vociferous critic of eurocentrism as a form of cultural imperialism of the west, championing the right of South Slavic peoples, Serbs included, to their own spiritual development. He belonged to neo-humanist thinkers (Vladimir Dvorniković, Ksenija Atanasijević, Miloš N. Đurić, etc.) who, in their own way, embraced and modified the ideas of the European “philosophy of life”... Владимир Вуич (1886, Белград – 1951, Рио-де-Жанейро) – сербский писатель философских произведений, переводчик и литературный критик, соавтор виталистическо-прагматического манифеста „Новый гуманизм” (вместе с Првошем Сланкаменацем) и автор „Скованной и освобожденной мысли”. Будучи учеником Михаила Петровича Аласа в области математики и Божидара Кнежевича в области философии, Вуич прошел путь от последователя Анри Бергсона и Уильяма Джеймса через принятие историософии Освальда Шпенглера вплоть до усвоения христианской мысли и „светосавской” идеологии, представляющей собой – по определению Николая Велимировича – „православие сербского стиля и опыта”. Вуич длительное время стоял на позициях южнославянского мессианизма, разделяя идею Шпенглера о близком „закате Запада” и наступлении тысячелетия, в котором восторжествует „христианство Достоевского”. Являясь выразительным критиком европоцентризма как своеобразного западного империализма в культуре, он отстаивал право южнославянских народов, включая сербов, на собственное духовное развитие. Вуич принадлежал к когорте мыслителей неогуманистического направления (Владимир Дворникович, Ксения Атанасиевич, Милош Н. Джурич и др.), по-своему усвоивших и модифицировавших идеи европейской „философии жизни”... Ключевые слова: Владимир Вуич, витализм, прагматизм, святосаввле, модернизм, культурологическая критика, ревизии в литературе, неогуманизм Историја књижевности - Српска књижевност ХХ века / History of Literature - Serbian literature of the 20th century Datum odbrane: 20.07.2016. Владимир Вујић, витализам, прагматизам, светосавље, модернизам, културолошка критика, ревизије у књижевности, неохуманизам Vladimir Vujić, vitalism, pragmatism, svetosavlje, modernism, culuturological criticism, revisions in history of Serbian literature, neohumanism yes 48153359 91552101 3751 91552100 48153359 2016-08-30T12:16:42.053Z 45 no 46 mentor Vladimir R. 1969- Dimitrijević 2016 63 mentor Jovan, 1949- Delić 2016 598 листова 13271380 http://phaidrabg.bg.ac.rs/o:12617 no yes 4 2016-08-30 70 11 1066537 1066564 Владимир Вујић, витализам, прагматизам, светосавље, модернизам, културолошка критика, ревизије у књижевности, неохуманизам Vladimir Vujić, vitalism, pragmatism, svetosavlje, modernism, culuturological criticism, revisions in history of Serbian literature, neohumanism 821.163.41.09 Vujić V.(043.3) 1738 11A14 2016