215, [38] listova 10499428 bytes U radu je ispitivan uticaj fiziĉkohemijskih osobina 12 nejonskih polihidroksilnih surfaktanata i udela teĉnog lipida na veliĉinu lipidnih nanoĉestica i strukturu lipidnog matriksa. U prvoj fazi istraţivanja, sprovedeno je merenje kontaktnog ugla polihidroksilnih surfaktanata na cetil palmitatu, koji se kasnije koristio kao lipidni matriks ĉvrstih lipidnih nanoĉestica. Nakon dobijanja preliminarnih informacija o sposobnosti kvašenja cetil palmitata polihidroksilnim surfaktantima, u nastavku studije pripremljene su vodene disperzije ĉvrstih lipidnih nanoĉestica i izvedena je njihova karakterizacija kroz kratkoroĉnu i dugoroĉnu studiju fiziĉke stabilnosti. Dobijeni rezultati ukazali su da su svi surfaktanti u niskoj koncentraciji ispoljili zadovoljavajuću efikasnost u obrazovanju i stabilizaciji ĉvrstih lipidnih nanoĉestica. Najveću efikasnost u stabilizaciji ĉestica imali su surfaktanti sa visokom HLB brojem, niskim kontaktnim uglom na cetil palmitatu i niskom molekulskom masom. Pored toga, uoĉen je i i izvestan uticaj hemijske strukture polihidroksilnih surfaktanata na indeks kristalizacije i površinsko naelektrisanje (zeta potencijal) ĉvrstih lipidnih nanoĉestica. U nastavku istraţivanja, ispitivao se uticaj tri polihidroksilna surfaktanta razliĉite hemijske strukture na formiranje nanostrukturiranih lipidnih nosaĉa sa rastućim udelom teĉnog lipida u lipidnim matriksu. Najveću efikasnost u stabilizaciji nanostrukturiranih lipidnih nosaĉa, nezavisno od udela teĉnog lipida u matriksu, imao je surfaktant sa najkraćim alkil lancem. Sa druge strane, surfaktanti koji su posedovali duţe alkil lance u svojoj strukturi pozitivno su uticali na indeks kristalizacije lipidnog mariksa nanoĉestica, a time i kapacitet lipidnog matriksa za inkorporiranje teĉnog lipida. Uoĉeni uticaj hemijske strukture surfaktanata na strukturu lipidnog matriksa ĉestica, kao i potencijalne interakcije sa matriksom u budućnosti bi se mogle iskoristiti u razvoju nanostrukturiranih lipidnih nosaĉa, koji bi posedovali ţeljeni stepen kristaliniteta i kapacitet opterećenja za izabranu model lekovitu supstancu. Koristeći eksperimentalni i teorijski pristup u ispitivanju rastvorljivosti model lekovite supstance, izvršena je selekcija lipida koji su se koristili u razvoju lipidnih nanonosaĉa sa takrolimusom, kao izabranom model lekovitom supstancom. Dodatkom monoglicerida u lipidni matriks ĉestica, koji se dominantno sastoji od voskova, povećana je rastvorljivost lekovite supstance u matriksu ĉestice... Farmacija - Farmaceutska tehnologija / Pharmacy - Pharmaceutical technology Datum odbrane: 30.04.2015 Kovačević, Anđelka B., 1979- Lipidne nanočestice stabilizovane nejonskim polihidroksilnim surfaktantima: postupak dobijanja, karakterizacija, stabilnost i inkorporiranje lekovite supstance : doktorska disertacija info:eu-repo/semantics/bachelorThesis http://creativecommons.org/licenses/by-nc-nd/2.0/at/legalcode Savić, Snežana, 1971- Vuleta, Gordana, 1951- Milić, Jela, 1952- Keck, Cornelia M. Müller, Rainer H. OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Farmaceutska tehnologija i kozmetologija OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Farmaceutska tehnologija i kozmetologija ĉvrste lipidne nanoĉestice; nano(strukturirani) lipidni nosaĉi; polihidroksilni surfaktanti; takrolimus; homogenizacija pod visokim pritiskom; veliĉina ĉestica; zeta potencijal; indeks kristalizacije; in vitro ispitivanje oslobadjanja lekovite supstance solid lipid nanoparticles; nano(structured) lipid carriers; polyhydroxy surfactants; tacrolimus; high pressure homogenization; particle size; zeta potential; crystallinity index; in vitro drug release study 615.375.011(043.3) 2015 srp https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:12546 cobiss:48112143 thesis:3721