srp https://phaidrabg.bg.ac.rs/o:12311 cobiss:512996241 thesis:3571 info:eu-repo/semantics/bachelorThesis http://creativecommons.org/licenses/by/2.0/at/legalcode Đukić, Aleksandra. Vaništa-Lazarević, Eva. Stanković, Milenko. OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Planiranje naselja. Urbanizam OSNO - Opšta sistematizacija naučnih oblasti, Planiranje naselja. Urbanizam суседства колективног становања, отворени јавни простор,обрасци употребе, просторна конфигурација, територија, просторни обрасци public housing neighbourhoods, public open space, patterns of use,spatial configuration, territory, patterns of space 2014 Истраживање образаца употребе јавних простора у функцији урбане регенерације суседства: град Бањалука : докторска дисертација Novaković, Nevena S., 1978- 335, [14] листова 36109536 bytes Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације. Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота, али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације. Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел просторне трансформације колективног суседства који може допринети позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у виталности и социјализацији? Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо- просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства. Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације. Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике утичу на односе између људи, њихових активности и идеја. Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory). За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и активности у јавним просторима... Докторска дисертација се бави проблемом приступа просторној трансформацији наслеђених колективних суседстава у функцији њихове урбане регенерације. Концепт јединице суседства као метод планирања и обликовања ових стамбених целина је произвео у различитим срединама различите ефекте у квалитету живота, али и сродне проблеме. Проблеми урбанитета се испољавају како у социјалном домену, односно неповезаности људи међусобно и неповезаности људи и животног простора, тако и у просторном домену у форми невиталности отворених јавних простора, те њиховом неодржавању. Многа суседства у земљама Западне Европе су већ прошла или тренутно пролазе кроз процес урбане регенерације. Иако је препозната веза између просторних карактеристика суседства и проблема урбанитета, програми регенеративних мера често остају у социо-економском домену. Постављено је основно питање овог истраживања: како дефинисати модел просторне трансформације колективног суседства који може допринети позитивним ефектима процеса урбане регенерације, пре свега напретку у виталности и социјализацији? Полазна претпоставка истраживања подразумева да се просторној трансформацији колективних суседстава треба приступити са сазнањем о социо- просторној релацији на којој се заснивају обрасци заједничког живот суседства. Јавни простори и њихова употреба представљају важне компоненте ове релације. Присуство људи у градском простору не подразумева постојање урбанитета, али је неопходан услов да се успостави релација између људи и простора и комуникација између људи међусобно. Организација простора и његове физичке карактеристике утичу на односе између људи, њихових активности и идеја. Истраживање је спроведено помоћу комбиновања неколико основних и специфичних научних метода и техника које се примењују у области архитектуре и урбанизма и пољу друштвено-хуманистичких наука. Општи научни метод помоћу којег је истраживање структуирано је аналитичко-синтетички метод, а примењени основни методи су метод логичке аргументације, метод научне анализе, метод студије случаја (case study) и метод утемељивања (grounded theory). За анализу просторне конфигурације суседства у релацији са обрасцима употребе примењене су технике просторне синтаксе (Space Syntax), као што су цртање аксијалне и конвексне мапе суседства и анализа просторне интеграције (spatial integration analysis). Важан део информационе основе у контексту студије случаја је формиран помоћу рекогносцирања на терену које укључује анкетирање становника, фотографисање и мапирања просторних карактеристика суседства и активности у јавним просторима... АРХИТЕКТУРА - УРБАНИЗАМ И ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ /ARCHITECTURE - URBANISM AND SPATIAL PLANNING Datum odbrane: 8. 09. 2014.